Imajući u vidu da veliki broj državljana Republike Srbije živi van Srbije (srpska dijaspora) i to više od 2.500.000 državljana, postoji velika potreba za pravnom pomoći na teritoriji naše države, u više različitih pravnih oblasti, a posebno u oblasti koja se odnosi na ostavinske postupke, postupke kupoprodaje nekretnina odnosno nepokretnosti (stan, kuća, parcela, garaža…), postupcima podele bračne tekovine, postupku za razvoda braka, postupku priznanja strane sudske odluke, poreskim postupcima (povraćaj PDV-a, porez na prenos apsolutnih prava, porez na imovinu), kao i pribavljanje ličnih dokumenata i dokumenata o imovini.   

Prepreka za državljane naše zemlje koji žive i rade u inostranstvu je činjenica da su u većini slučajeva onemogućeni da dođu u Srbiju zbog poslovnih obaveza i visokih putnih troškova, a sve kako bi lično učestvovali u ostavinskim postupcima, postupcima razvoda braka, overe ugovora o kupoprodaje nepokretnosti pred nadležnim javnim beležnikom/notarom, overe ugovora o poklonu nepokretnosti i drugih postupaka, pribavljanje izvoda iz matične knjige venčani, izvoda iz matične knjige umrlih, izvoda iz matične knjige rođenih, uverenja o nekažnjavanju, uverenja o neosuđivanosti, uverenja o slobodnom bračnom stanju, pribavljanje izvoda iz lista nepokretnosti (za stan, kuću, zemljište..). Rešenje za napred navedenu situaciju je da klijenti mogu specijalnim punomoćjem ovlastiti advokata da ih zastupa u svim tim postupcima na teritoriji Republike Srbije. Ovlašćenje za zastupanje odnosno punomoćje mora biti tačno određene sadržine kako bi proizvodilo pravno dejstvo i mora biti overeno na odgovarajući način u zemlji u kojoj klijent ima prebivalište i to u Ambasadi Srbije ili Konzulatu Srbije, a postoji mogućnost i overe punomoćja kod notara/javnog beležnika u državi prebivališta.  

st slučaj u našoj pravnoj praksi je pitanje vođenja ostavinskog postupka iza ostavioca (preminulo lice) kada ono ima zakonske ili testamentalne nasledenike koji žive u inostranstvu.

Ostavinski postupak u Srbiji se pokreće pred sudom, a sprovodi ga sud ali najčešće nadležni javni beležnik, u skladu Zakonom o vanparničnom postupku (“Sl. glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 i “Sl. glasnik RS”, br. 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012, 45/2013 – dr. zakon, 55/2014, 6/2015, 106/2015 – dr. zakon i 14/2022). Nadležni javni beležnik sprovodi ostavinski postupak na osnovu podataka sadržanih u smrtovnici koju sam sačinjava i na osnovu predloga za pokretanje ostavinskog postupka. Javni beležnik koji sprovodi ostavinski postupak će pozvati sve naslednike za koje utvrdi da je ostavilac (preminulo lice) imalo, bilo da se nalaze u Republici Srbiji ili inostranstvu. Javni beležnik koji vodi ostavinski postupak će pozvati naslednike koji se nalaze u inostranstvu preko Ambasade Srbije ili Konzulata Srbije, u zemlji u kojoj imaju prebivalište.

Kada naslednici koji se nalaze u inostranstvu prime poziv za ostavinsku raspravu, kako bi zaštitili i ostvarili svoja prava poželjno je da se obrate za pravnu pomoć, da bi punomoćnik advokat zaštitio njihova prava i interese u ostavinskom postupku koja su zagarantovana Zakonom o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015).

Prednost angažovanja advokata sa iskustvom su višestruke imajući u vidu da je ostavinski postupak izuzetno kompleksan, složen postupak koji zahteva iskustvo, znanje i posvećenost. Naša advokatska kancelarija poseduje iskustvo od preko 30 godina u zastupanju klijenata u ostavinskim postupcima. Klijentima pripremamo sve pravne akte odnosno punomoćja za zastupanje u ostavinskom postupku na osnovu kojih se možemo prihvatiti nasleđa u korist naslednika i zaštiti prava naslednika, što rezultira time da klijent bude oglašen za naslednika rešenjem o nasleđivanju na nepokretnosti ostavioca i drugoj imovini i pravima, nakon toga uknjižen kao vlasnik stana, parcele, nepokretnosti, koju nasleđuje, kao i da se regulišu sve poreske obaveze vezano za nasleđenu imovinu.

Naša kancelarija na osnovu punomoćja može angažovati Agenciju za nekretnine koja će naći zainteresovane kupce za nasleđenu nepokretnost klijenta, a naša kancelarija na osnovu specijalnog punomoćja može zaključiti ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa kupcem u Srbiji bez Vašeg pristustva u Srbiji. Nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji i isplati kupoprodajne cene, naša kancelarija može izvršiti transfer novca na račun klijenta u inostranstvu i može zastupati u poreskim postupcima vezano za prodaju nepokretnosti.

Sud u Srbiji isključivo je nadležan za raspravljanje zaostavštine koja se nalazi na teritoriji Srbije. Ukoliko se zaostavština nalazi na teritoriji druge države nadležan je sud i merodavno je pravo te države u kojoj se nalazi ta imovina. 

Upis činjenice smrti u matične knjige na osnovu izvoda inostranog organa. U praksi čest je slučaj da državljanin Republike Srbije premine na teritoriji neke strane države. Da bi naslednici pokrenili ostavinski postupak u Republici Srbiji radi raspravljanja zaostavštine ostavioca, prvo što je neophodno uraditi je da činjenica smrti ostavioca upiše u matične knjige u Republici Srbiji. Da bi se upisala činjenica smrti u matične knjige neophodno je pribaviti izvod iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu ili propisno legalizovan i preveden od strane ovlašćenog sudskog tumača. 

Napred navedeno je u skladu sa član 76. Zakon o matičnim knjigama (“Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) kojim je propisano da ako činjenice rođenja, zaključenja braka i smrti državljana Srbije nastale van njene teritorije nisu upisane u matične knjige koje se vode u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, upisuju se u matične knjige koje se vode po ovom zakonu. Zatim propisano je da se upis činjenice rođenja, zaključenja braka i smrti državljana Srbije vrši se na osnovu izvoda iz matične knjige inostranog organa.

 NASLEĐIVANJE i NASLEDNOPRAVNI SPOROVI

Nije redak slučaj da u toku ostavinskog postupka neki od naslednika ne bude prijavljen kao naslednik i da se donese ostavinsko rešenje. Ovakvim ostavinskim rešenjem kojim nije obuhvaćen naslednik, a ostavilac je imao imovinu npr. nepokretnosti (stan, kuća, parcela, garaža …) omogućava nasledniku koji ima nasledna prava da pokrene parnicu tužbom nadležnom sudu radi ostvarivanja svojih prava i nakon što sud, odnosno javni beležnik donese rešenje o nasleđivanju. Pravo da naslednik vodi parnicu radi utvrđivanja svog prava na nasleđe zasniva se na članu 130. Zakona o vanparničnom postupku, dok u skladu sa članom 221. Zakona o nasleđivanju to pravo ne zastareva.

Pored navedenog ostavinski sud ili javni beležnik koji vodi ostavinski postupak će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da pokrenu parnicu, ako su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Ovako će sud odnosno javni beležnik postupiti ako su sporne činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, a naročito punovažnost ili sadržina testamenta ili odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasleđuje; činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela, naročito uračunavanje u nasledni deo; činjenice od kojih zavisi osnovanost isključenja nužnih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost; činjenica o tome da li se neko lice odreklo od nasleđa.

Poklon i povreda nužnog dela naslednika (parnični postupak). Cesto se dešava da je ostavilac za života učini poklon nekom od naslednika i time povredi nužni deo nužnih zakonskih naslednika (nužni zakonski naslednici su: supruga i deca i naslednici drugog naslednog reda ukoliko nemaju sredstava za život). U tim postupcima nužni naslednici traže prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu radi dokazivanja povrede njihovog nužnog naslednog dela. U parničnom postupku se utvrđuje da li je učinjenim poklonom ostavioca povređen nužni deo nekog od nasednika. Ukoliko se utvrdi da jeste, naslednik može tražiti novčanu protivvrednost nužnog dela koji mu je povređen (obligaciono pravni zahtev), a može tražiti svojinu na nepokretnosti za povređeni nužni deo (svojinsko pravni zahtev).

 Učešće naslednika u sticanju imovine ostavioca. U praksi se takođe često dešava da neko od zakonskih naslednika koji su bili bliski ostaviocu za vreme njegovog života učestvuju u sticanju imovine ostavioca koja se u katastru nepokretnosti vodi na ime ostavioca. Zakonski naslednici koji su učestvovali u sticanju/uvećanju imovine koja se vodi na ostavioca uobičajno traže prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu, u kojoj bi utvrdili pravo svojine na delu imovine ostavioca u čijem sticanju/uvećanju su učestvovali. Nakon okončanja parničnog postupka ukoliko se utvrdi sticanje/povećanje u korist naslednika, naslednik postaje vlasnik tog dela imovine ostavioca, a za zaostali deo se nastavlja ostavinski postupak i raspravlja se zaostavština koja se ograničava na deo koji nije raspravljen u parničnom postupku.

 Ostavilac, supružnik, zajednička imovina i osporavanje udela supružnika u sticanju zajedničke imovine od strane zakonskih naslednika naslednika. U praksi često imam slučaj da se imovina vodi na ostavioca, a da je ta imovina predstavlja zajedničku imovinu koja je stečena u braku sa supružnikom. Zakonski naslednici u ostavinskom postupku ukoliko smatraju da supružnik ostavioca nije učestvovao u sticanju imovine ostavioca u braku, ili da supružiku pripada manji deo od ½ (koliko je zakonska pretpostavka u skladu sa Porodičnim zakonom), mogu osporavati pravo supružnika na izdavanje ½ iz zaostavštine, a javni beležnik koji vodi ostavinski postupak upućuje na parnicu. U navedenoj parnici se utvrđuje da li je doprinos supružnika u sticanju imovine ostavioca ½ ili manji, ili u nekim slučajevima i veći.  

 Spor oko imovine koja ulazi u sastav zaostavštine i koja se nasleđuje. Među naslednicima može biti sporno šta predstavlja imovinu ostavioca koja se nasleđuje, jer postoje slučajevi kada se određena imovina u katastru ne vodi na ostavioca, ali ostavilac je učestvovao u sticanju te imovine. Ovaj primer se odnosi uglavnom na slučaj kada se imovina vodi na supružnika ostavioca, te zakonski naslednici smatraju da deo te imovine predstavlja imovinu ostavioca. Ukoliko supružnik to osporava, zakonski naslednici se upućuju na parnicu da utvrde da je ostavilac za života postao vlasnik dela te imovine, a po okončanju tog parničnog postupka, ostavinski postupak se nastavlja i u ostavinsku masu ulazi onaj deo imovine koji je sud utvrdio u parničnom postupju.  

Veliki broj državljana Republike Srbije koji žive u inostranstvu poseduje nepokretnosti u Srbiji (stan, kuća, vikendica, parcela/zemljište, garaža), koje bi želeli da prodaju i da novac transferišu u inostranstvu u zemlju u kojoj trenutno imaju prebivalište.

Kod celog procesa kupoprodaje nepokretnosti možemo pružiti pravnu pomoć klijentu koji živi u inostranstvu i sprovesti kupoprodaju i transfer novca. Ceo process oko prodaje nepokretnosti može biti izuzetno lak iako klijent živi u inostrantvu. Naime, možemo obezbediti klijentu da proda nepokretnost i bez dolaska u Srbiju i to na osnovu specijalnog punomoćja koje klijent overi zemlji u kojoj živi. Na osnovu tog punomoćja kojim ovlašćuje punomoćnika advokata da može zaključiti ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa svim detaljima koje odredi prodavac iz inostranstva.

Kod prijema kupoprodajne cene za državljanina Srbije koji živi u inostranstvu otvaramo nerezidentni račun u Srbiji i to na osnovu specijalnog punomoćja koje može klijent overiti u inostranstvu. Na navedeni nerezidetni račun klijent može primiti kupoprodajnu cenu nepokretnosti i nakon toga mi kao punomoćnici možemo biti ovlašćeni da izvršimo transfer tih sredstava u inostranstvu i to na račun koji klijent odredi.

U okviru celog procesa kupoprodaje nepokretnosti možemo zastupati klijente tako što ćemo sastaviti odgovarajuća specijalna punomoćja, zastupamo klijente prilikom same overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, zatim kod transfera kupoprodajne cene na željeni račun u inostranstvu koji podrazumeva otvaranje ličnog računa u Banci u Srbiji i zastupanje pred poreskom upravom i pribavljanja dokumentacije na osnovu koje Banka u Srbiji dozvoljava transfer novca u inostranstvo.

Kancelarija na osnovu punomoćja može angažovati agencije za nekretnine koje mogu naći kupca za nepokretnost, a dalje mi kao kancelarija možemo zaključiti ugovor o kupoprodaji u ime klijenta na osnovu punomoćja i izvršiti transfer novca na račun u inostranstvu.

Kada državljanin Republike Srbije kupuje prvi stan ima pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizičko lice-punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na tetoririji RS, koji kupuje prvi stan, u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost.

U skladu sa Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost kupac prvog stana iz člana 56a Zakona ostvaruje refundaciju PDV u skladu sa Zakonom, na osnovu pismenog zahteva, koji se podnosi nadležnom poreskom organu.

Pravo na povrat PDV iz stava 1. ovog člana može se ostvariti za stan čija površina za kupca prvog stana iznosi do 40 m2, a za članove njegovog porodičnog domaćinstva do 15 m2 po svakom članu koji nije imao u svojini, zajedničkoj svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike u periodu iz stava 2. tačka 1) ovog člana, a za vlasnički udeo na stanu do površine srazmerne vlasničkom udelu u odnosu na površinu do 40 m2, odnosno do 15 m2.

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost pod porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda kupca prvog stana, njegovog supružnika, kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.

Dokumentacija za povraćaj PDV za kupovinu stana. Kako bi Klijent ostvario pravo na povraćaj PDV-a neophodno je prikupiti određenu dokumentaciju propisanu zakonom i to overena izjava kupca da kupuje prvi stan, izvod iz matične knjige rođenih ne stariji od 6 meseci, overena kopija ugovora o kupoprodaji stana, račun ili drugi document koji služi kao račun o kupoprodaji stana u kojem je iskazan PDV i to original, potvrda prodavca da je ugovorna cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena i to u originalu, uverenje nadležne Uprave javnih prihoda da kupac prvog stana nije obvezni poreza na imovinu od 01.07.2006.godine do dana overe ugovora o kupoprodaji stana, dokaz da je celokupna ugovorena cena stana plaćena na tekući račun prodavca (za uplate od 01.10.2023.kopija naloga za prenos, izvod ili potvrda banke, izveštaj-potvrda banke o prenosu sredstava iz kredita ili izvod sa tekućeg računa računa, kopija lične karte kupca prvog stana, dokaz o primopredaji stana.

Dokumentacija za povrat PDV za članove porodičnog domaćinstva.  Članovi porodičnog domaćinstva sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana moraju pribaviti dokumentaciju koja dokazuje njihov status kako PDV bio vraćen za 15m2 po članu domaćinstva i to dokaz o srodstvu ili izvod iz matične knjige venačnih, dokaz o prebivalištu člana porodičnog domaćinstva (uverenje o kretanju prebivališta), izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, uverenje nadležne Uprave javnih prihoda da član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana nije obveznik poreza na imovinu od 01.07.2006.godine do dana overe ugovora o kupoprodaji stana.

Nadležnost za podnošenje Zahteva kupca prvog stana za refundaciju PDV. Zahtev kupca prvog stana za refundaciju PDV zajedno sa prilozima se podnosi nadležnoj poreskoj upravi prema mestu gde se nepokretnost koja je bila predmet ugovora o kupoprodaji nalazi.

 Vreme potrebno da se nadležna poreska uprava izvrši refundaciju PDV. Nadležni poreski organ iz stava 3. ovog člana, po sprovedenom postupku kontrole ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na refundaciju PDV, rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, a u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši se refundacija PDV.

Kada državljanin Republike Srbije kupuje prvi stan ima pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizičko lice-punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na tetoririji RS, koji kupuje prvi stan, u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost.

U skladu sa Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost kupac prvog stana iz člana 56a Zakona ostvaruje refundaciju PDV u skladu sa Zakonom, na osnovu pismenog zahteva, koji se podnosi nadležnom poreskom organu.

Pravo na povrat PDV iz stava 1. ovog člana može se ostvariti za stan čija površina za kupca prvog stana iznosi do 40 m2, a za članove njegovog porodičnog domaćinstva do 15 m2 po svakom članu koji nije imao u svojini, zajedničkoj svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike u periodu iz stava 2. tačka 1) ovog člana, a za vlasnički udeo na stanu do površine srazmerne vlasničkom udelu u odnosu na površinu do 40 m2, odnosno do 15 m2.

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost pod porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda kupca prvog stana, njegovog supružnika, kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.

Dokumentacija za povraćaj PDV za kupovinu stana. Kako bi Klijent ostvario pravo na povraćaj PDV-a neophodno je prikupiti određenu dokumentaciju propisanu zakonom i to overena izjava kupca da kupuje prvi stan, izvod iz matične knjige rođenih ne stariji od 6 meseci, overena kopija ugovora o kupoprodaji stana, račun ili drugi document koji služi kao račun o kupoprodaji stana u kojem je iskazan PDV i to original, potvrda prodavca da je ugovorna cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena i to u originalu, uverenje nadležne Uprave javnih prihoda da kupac prvog stana nije obvezni poreza na imovinu od 01.07.2006.godine do dana overe ugovora o kupoprodaji stana, dokaz da je celokupna ugovorena cena stana plaćena na tekući račun prodavca (za uplate od 01.10.2023.kopija naloga za prenos, izvod ili potvrda banke, izveštaj-potvrda banke o prenosu sredstava iz kredita ili izvod sa tekućeg računa računa, kopija lične karte kupca prvog stana, dokaz o primopredaji stana.

Dokumentacija za povrat PDV za članove porodičnog domaćinstva.  Članovi porodičnog domaćinstva sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana moraju pribaviti dokumentaciju koja dokazuje njihov status kako PDV bio vraćen za 15m2 po članu domaćinstva i to dokaz o srodstvu ili izvod iz matične knjige venačnih, dokaz o prebivalištu člana porodičnog domaćinstva (uverenje o kretanju prebivališta), izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, uverenje nadležne Uprave javnih prihoda da član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana nije obveznik poreza na imovinu od 01.07.2006.godine do dana overe ugovora o kupoprodaji stana.

Nadležnost za podnošenje Zahteva kupca prvog stana za refundaciju PDV. Zahtev kupca prvog stana za refundaciju PDV zajedno sa prilozima se podnosi nadležnoj poreskoj upravi prema mestu gde se nepokretnost koja je bila predmet ugovora o kupoprodaji nalazi.

 Vreme potrebno da se nadležna poreska uprava izvrši refundaciju PDV. Nadležni poreski organ iz stava 3. ovog člana, po sprovedenom postupku kontrole ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na refundaciju PDV, rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, a u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši se refundacija PDV.

Ugovorom o poklonu po definiciji poklonodavac poklanja određenu nepokretnost (stan, kuću, parcelu/zemljište, garažu….) pokonoprimcu u znak zahvalnosti ili dobročinstva. Česta je situacija da dravljanin Srbije, koji živi u inostranstvu, poseduje nepokretnost koju bi želeo da pokloni određenom licu koje živi u Srbiji. Naša kancelarija može pomoći klijentu koji živi van teritorije Republike Srbije i zastupati ga tokom celog procesa.

Proces kod ugovora o poklonu može biti vrlo jednostavan za lice koje je poklonodavac i živi u inostranstvu. Određeni broj lica želi da zaključi ugovor o poklonu, ali zbog nedostatka vremena i ličnih obaveza u zemlji u kojoj žive nisu u mogućnosti da dođu u Srbiju i zaključe ugovor o poklonu. Za navedenu situaciju postoji rešenje i to da poklonodavac u inostranstvu overi specijalno punomoćje (sa detaljno određenom sadržinom istog) kojim ovlašćuje punomoćnika advokata da zaključi ugovor o poklonu pred javnim beležnikom u Srbiji sa određenim licem koje poklonodavac odredi.

Imajući u vidu da se ugovor o poklonu zaključuje kod javnog beležnika prema mestu gde se nepokretnost nalazi, možemo organizovati celokupnu overu ugovora o poklonu nepokretnosti kod nadležnog javnog beležnika i pripremiti celokupnu dokumentaciju povodom navedenog, sprovesti upis prava svojine (uknjižbu) kod nadležnog katastra nepokretnosti i zastupati klijenta u poreskom postupku pred nadležnom poreskom upravom, radi utvrđivanja poreza na poklon ili oslobađanja od plaćanja poreza na poklon (porez na nasleđe i poklon) ukoliko poklonoprimac ispunjava zakonske uslove.

Strana sudska odluka izjednačuje se sa odlukom suda Republike Srbije i proizvodi pravno dejstvo u Republici Srbiji samo ako je prizna sud Republike Srbije.

Za priznanje stranih sudskih odluka u Republici Srbiji nadležni su Viši sudovi i Privredni sudovi, u zavisnosti od materije. Postupak i uslovi za priznanje strane sudske odluke propisani su Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, kao i u bilateralnim ugovorima koji regulišu ovu materiju. 

Članom 92. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, kao jedan od uslova za priznanje, propisana je uzajamnost.

Zakon propisuje da se postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja, dok se suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objašnjenje daje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa. Nepostojanje uzajamnosti nije smetnja za priznanje strane sudske odluke donesene u bračnom sporu i u sporu radi utvrđivanja i osporavanja očinstva ili materinstva, kao i ako priznanje ili izvršenje strane sudske odluke traži srpski državljanin.

Dokumentacija koju je neophodno priložiti uz Zahtev za priznanje strane sudske odluke. 1.Originala strane sudske odluke, 2. Potvrda nadležnog stranog suda, odnosno drugog organa o pravnosnažnosti strane sudske odluke po pravu države u kojoj je donesena, 3. Original prevoda strane sudske odluke, 4. Uverenje o državljanstvu podnosioca zahteva, 5. Izvod iz matične knjige rođenih ili fotokopija lične karte/pasoša sa podatkom o mestu rođenja predlagača, 4.Punomoćje.

Priznanje inostrane presude o razvodu braka. Najčešći slučaj je priznanje strane sudske odluke o razvodu braka. Naime, priznanjem strane sudske odluke o razvodu braka koji je zaključen u inostranstvu, klijent može na osnovu toga upisati činjenicu u matične knjige da je brak prestao razvodom.

U ovakvim slučajevima može doći do kompleknije situacije da zaključenje braka nije uopšte upisano u matične knjige. Kod navedene situacije neophodno je prvo upisati činjenicu zaključenja braka, pa tek nakon toga upisati činjenicu prestanka braka. Brak zaključen u inostranstvu se može upisati u matične knjige na osnovu izvoda iz matične knjige venčanih na internacionalnom obrascu ili propisno legalizovan i preveden od strane sudskog tumača, prevod mora da bude vezan sa originalom.

jednička imovina supružnika. Zajedničku imovinu supružnika predstavlja imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. 

Posebna imovina supružnika. Ne predstavlja zajedničku imovinu supružnika posebna imovina supružnika, a to je:

1. imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka i
2. Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Uvećanje posebne imovine supružina u toku braka. Međutim, ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu (obligaciono pravni zahtev).

Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu (stvarno pravni zahtev).

Deoba zajedničke imovine supružnika. Deobom zajedničke imovine supružnika smatra se utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.

 Kada se može izvršiti deoba zajedničke imovne supružnika. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka. 

Načini da se izvrši deoba zajedničke imovine.

1. Sporazumna deoba zajedničke imovine supružnika. Deoba zajedničke imovine supružnika može se izvršiti sporazumno i to tako što će supružnici zaključiti Sporazum o deobi bračne imovine (sporazumna deoba), pred nadležnim javnim beležnikom i to u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
2. Sudska deoba zajedničke imovine supružnika.

Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba).

Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

Ko sve ima pravo da traži deobu zajedničke imovine supružnika.

Pravo na deobu imaju: 1. supružnici, 2. naslednici umrlog supružnika i 3. poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja.

Zajednička imovina vanbračnih partnera.

Imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri). Vanbračna zajednica postoji ako su ispunjena tri ključna elementa: zajednica života vanbračnih partnera, dužina trajanja zajednice života i nepostojanje smetnje za konstituisanje zakonskog pojma vanbračne zajednice. Zajednica života treba da je stvarna, potpuna, odnosno da se može upodobiti bračnom odnosu. Zajednica života koja podrazumeva zadovoljenje uzajamnih emotivnih, seksualnih, etičkih, kulturnih, ekonomskih, socijalnih i drugih potreba jedne žene i jednog muškarca. Dužina trajanja zajednice života partnera je od suštinskog značaja za formiranje zakonskog pojma vanbračne zajednice, koja zajednica mora trajati toliko dugo da se lako može ustanoviti sličnost sa brakom.

Vanbračna zajednica razlikuje se od emotivne veze po postojanju zajednice života jednog muškarca i jedne žene koja podrazumeva ukupnost emotivnih, intelektualnih, ekonomskih i socijalnih odnosa vanbračnih partnera, koju karakteriše određena trajnost i stabilnost, čije je postojanje poznato trećim licima i koja nastaje njihovim saživljavanjem i prestaje prestankom namere ostvarivanja te zajednice.

1. omene u matičnim knjigama

Zakonom o matičnim knjigama (“Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) propisano je da se ličnom stanju građana vode se matične knjige i to: 1. matična knjiga rođenih, 2. matična knjiga venčanih i 3. matična knjiga umrlih.

Matične knjige su veoma značajne evidencije o činjenicama koje se tiču ličnog stanja građana i mogu biti bitne u raznim vrstama postupaka i interes klijenata može biti da se u istima izvrše određene promene koje će za svrhu imati ostvarivanje prava.

Upis braka zaključenog u inostranstvu u matične knjige. U određenim situacijama klijentima je značajno da upišu u matičnu knjigu postojanje braka kojeg su zaključili u inostranstvu, jer u nekim situacijama ta činjenica nije upisana u matičnu knjigu. Navedeno se sprovodi na osnovu Izvoda iz matične knjige venčanih na internacionalnom obrascu ili propisno legalizovan i preveden od strane sudskog tumača, prevod mora da bude vezan sa originalom.

Upis činjenice smrti supružnika u inostranstvu (radi utvrđivanja prestanka braka). Imajući u vidu da je Porodičnim zakonom Republike Srbije propisano da brak prestaje smrti supružnika, česte su situacije da je supružnik državljanin Srbije preminio u inostranstvu, a da ta činjenica nije upisana u matične knjige. Činjenica smrti državljanina Srbije u inostranstvu, se upisuje u matične knjige u Srbiji na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih na međunarodnom obrascu ili propisno legalizovan i preveden od strane ovlašćenog sudskog tumača. Navedeno može biti od značaja za državljanina Srbije koji želi da zaključi novi brak, kako ne bi postojala bračna smetnja bračnosti.

Upis činjenice prestanka braka na osnovu presude o razvodu od strane inostranog suda. U određenim situacijama kada su se supružnici razveli na osnovu presude o razvodu braka koje je doneo inostrani sud, da bi ta činjenica mogla biti upisana u matične knjige prethodni uslov je priznanje presude o razvodu brak u Srbiju. Nakon što nadležni sud prizna inostranu presudu o razvodu braka, ta presuda može poslužiti kao osnovu da se upiše u matičnu knjigu činjenica da je brak državljanina Srbije prestao razvodom.

Komplikovanija situacija može biti ako brak koji je zaključen u inostranstvu nije bio upisan u

matičnu knjigu u Srbiji. U toj situaciji prvo je neophodno upisati u matične knjige brak koji je zaključen u inostrantvu na osnovu međunarodnog izvoda iz matične knjige venčanih iz inostranstva. Nakon toga, i nakon okončanja postupka priznanja presude o razvodu braka pred sudom u Srbiji, može se upisati u matične knjige činjenica da je brak zaključen u inostranstvu prestao presudom o razvodu, koja presuda je priznata pre sudom u Srbiji. 

2. Pribavljanje izvoda iz matičnih knjiga.

 Zakonom o matičnim knjigama (“Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) propisano je da se ličnom stanju građana vode se matične knjige i to: 1. matična knjiga rođenih, 2. matična knjiga venčanih i 3. matična knjiga umrlih.

Izvode iz matične knjige rođenih, matične knjige venčanih, matične knjige umrlih moguće je pribaviti na osnovu specijalnog punomoćja koje je overeno na potrebni način, što je jednostavna procedura za državljanina Srbije da preko advokata pribavi izvode iz matičnih knjiga bez dolaska u Srbiju čime smanjuje troškove i štedi vreme. 

U skladu sa Bečkom konvencijom o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika iz 1976. godine

Izvodi iz matičnih knjiga izdati na višejezičnim obrascima mogu se upotrebiti u državama ugovornicama Bečke konvencije o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika iz 1976. godine. Napred navedeno znači da možemo za klijenta pribaviti izvode iz matičnih knjiga koje direktno može upotrebiti u svojoj zemlji bez potrebe da se izvodi legalizuju (“Apostil”) ili bez potrebe pune legalizacije.

3. Uverenje o slobodnom bračnom stanju.

 Uverenje o slobodnom bračnom je veoma bitan dokument koji ima za svrhu da u slučaju sklapanja braka u inostranstvu, dokazuje da državljanin Srbije nije u braku i time se otklanja bračna smetnja bračnost. Navedeno uverenje izdaje nadležni organ po mestu upisa u matičnu knjigu rođenih. Uverenje o slobodnom bračnom stanju možemo pribaviti za klijenta na osnovu specijalnog punomoćja koje je overeno, i takođe uz fotokopiju lične karte, kopije pasoša budućeg supružnika.

Čest slučaj u praksi je da Srpski državljanin koji živi u inostranstvu, a poseduje nepokretnost u Srbiji želi da je proda, ali da mu nedostaje dokumentacija kojom se dokazuje to njegovo pravo. S druge, strane takođe čest je slučaj da državljanima Srbije nije poznato da li se u javnim knjigama oni vode kao vlasnici/suvlasnici nepokretnosti u katastru nepokretnosti i drugim javnim knjigama pa to žele da provere. Takođe, nekada klijente interesuje tačna površina parcele, oblik parcele, vlasnici susednih parcela i podaci o susednim parcelama, te im je potrebno pribaviti kopiju plana parcele i izvod iz lista nepokretnosti.

Pored navedenog za naše klijente možemo pribaviti izvode iz matičnih knjiga i to izvod iz matične knjige venačnih, izvod iz matične knjige rođeni, izvod iz matične knjige umrlih, i to međunarodne izvode koji se neposredno mogu upotrebiti državama ugovornicama Bečke konvencije o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika iz 1976. godine. Takođe, za naše klijente možemo pribaviti uverenja o nekažnjavanju, uverenje o slobodnom bračnom stanju i drugo. 

Postoje slučajevi da klijent želi da proda nepokretnost ali da nema kompletnu dokumentaciju, odnosno nema pravni sled (geneza) vlasništva, kada je u pitanju vankjižno vlasništvo-pravo svojine. U takvoj situaciji advokat je u mogućnosti da od nadležnih državnih organa pribavi overene isprave (ugovori o kupoprodaji, rešenja o nasleđivanju, rešenja o fizičkoj deobi nepokretnosti, rešenja o poništaju rešenja eksproprijaciji, ugovore o poklonu) na osnovu kojih su pravni prethodnici stekli pravo svojine, a što je neophodno pribaviti radi dokazivanja vlasništva klijenta, a sve u cilju pripreme dokumentacije za overu ugovora kod javnog beležnika. 

Amortizacija isprave (situacija kad je isprava nedostupna). U određenim situacijama dešava se da klijent ne raspolaže ispravom kojom dokazuje vanknjžno pravo svojine ili neko drugo pravo. U takvoj situaciji vrši se poništaj isprave koja je izgubljena, zaturena, uništena, a dokazuje se sadržina takve isprave u vanparničnom postupku. Rešenje o poništaju isprave zamenjuje ispravu koja je poništena. 

Priznanje pravne važnosti ugovora koji nije zaključen u odgovarajućoj formi. Kada je klijent kupio nepokretnost, ali nije overio ugovor o kupoprodaji, u tom slučaju takav ugovor nije podoban za upis-uknjižbu prava svojine u katastar nepokretnosti, a ranije zemljišne knjige. U takvoj situaciji moguće je u sudskom postupku tražiti priznanje važnosti-valjanosti takvog ugovora koji nije zaključen u odgovarajućoj formi (overa kod suda, odnosno javnog beležnika), ukoliko su ugovorne obaveze u celosti ili u pretežnom delu izvršene. Pravnosnažnošću presude donate u takvom postupku kupac nepokretnosti iz takvog ugovora, postaje vlasni nepokretnosti. Najčešće su to ugovori zaključeni sa stambenim zadrugama i ranijim velikim građevinskim preduzećima, i kupoprodaja nepokretnosti u izgradnji.

avne isprave (punomoćja, izjave, saglasnosti, uverenja, izvodi, diplome, svedočanstva, izvodi iz matičnih knjiga, izvod iz matičnih knjiga umrlih, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o životu, izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matičnih knjiga venčanih, uverenje o slobodnom bračnom stanju, izvod iz Agencije za privredne registre, poreske potvrde, poreska uverenja i dr.) koje su izdate u Srbiji mogu se upotrebiti u inostranstvu, ako su overene u Srbiji na odgovarajući način u zavisnosti od inostrane zemlje u kojoj će se upotrebiti, i tu razlikujemo dva procesa i to proces pune legalizacije (prema Zakona o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu („Sl. List SFRJ“ 6/1973, i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) ili postupak po Haškoj konvenciji o ukidanju upotrebe legalizacije stranih javnih isprava od 05.10.1961.godine (“apostile”). 

Postupak overe javnih isprava iz Srbije po Haškoj konvenciji o ukidanju upotrebe legalizacije stranih javnih isprava (“apostile”) 

Ukoliko se javne isprave, izdate u Republici Srbiji, koriste u državama potpisnicama Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, potvrdu njihove verodostojnosti izvršiće predsednik suda ili ovlašćeni sudija nadležnog osnovnog suda svojim potpisom i pečatom suda.

U Republici Srbiji, za overu isprava po osnovu Haške konvencije, nadležan je osnovni sud prema sedištu organa koji je izdao predmetnu ispravu.

Overa po Haškoj konvenciji vrši se na samom originalnom dokumentu ili na njegovom dodatku.Obrazac potvrde posebno je propisan Haškom konvencijom i izrađen kao štambilj u koji se upisuju određeni podaci (pečat “Apostille»). Potvrda propisno ispunjena, potvrđuje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika isprave i istinitost pečata ili žiga kojim je dokument snabdeven. 

Potpis i pečat na potvrdi (štambilju) oslobođeni su bilo kakve dalje overe i tako overen dokument je podoban za upotrebu u svim državama potpisnicama Haške konvencije. Za overu je potrebno: – dokument koji se overava – fotokopija dokumenta koji se overava. 

Postoje situacije kada legalizacija javnih isprava nije potrebna, kao ni pečat „Apostille“. Države sa kojima Srbija ima potvrđene bilateralne ugovore o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije (Napomena: u pojedinim ugovorima samo su pojedine vrste isprava oslobođene legalizacije): Alžir, Austrija, Belgija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka Republika, Slovačka, Francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Irak, Kipar, Mađarska, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Ruska Federacija, Crna Gora, Ukrajina, Slovenija, Mongolija. 

Najčešći slučaj overe predstavljaju svakako punomoćja, saglasnosti, izjave koje se prvo overavaju kod nadležnog javnog beležnika, zatim se potvrđuju pečatom Apostila pred nadležnom sudom, a na kraju isti se prevode na jezik koji je u upotrebi u stranoj zemlji u kojoj će se navedena isprava legalizovana na određeni način i upotrebiti.