Testament je jedan od osnova nasleđivanja, pored zakonskog osnova za nasleđivanje i predstavlja izjavu volje ostavioca kojom raspoređuje imovinu za slučaj smrti. Može ga sačiniti lice koje je navršilo 15 godina života i sposobno je za rasuđivanje.

• Oblici,

Svojeručni testament je najčešći u praksi i njega sačinjava ostavilac koji ga ispisuje svojom rokom i potpisuje.

Pismeno zaveštanje pred svedocima je zaveštanje koje je sačinjeno pismeno, bez obzira da li je to učinio ostavilac (zaveštalac) ili neko drugo lice, a najčešće advokat koje zaveštalac svojeručno potpisuje i pred dva svedoka izjavljuje da je to njegova poslednja volja. Zakon ograničava krug lica koji mogu biti svedoci zaveštanja.

Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa.

Usmeno zaveštanje ostavila može svoju poslednju volju usmeno iskazati pred tri istovremeno prisutna svedoka ukoliko zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Kod ovog zaveštanje je bitno da su ispunjena dva kumulativno propisana uslova i to da su iskazivanju volje zaveštaoca istovremeno prisutna tri svedoka i da su okolnosti takve da se nije moglo sačiniti pismeno zaveštanje. Svedoci pred kojima je zaveštalac izrekao svoje zaveštanje dužni sud da u što kraćem roku pismeno sastave zaveštaočevu izjavu i predaju je sudu.

Postoje i drugi oblici zaveštanja: Konzularno zaveštanje, Međunarodno zaveštanje. Vojno zaveštanje.

• Povreda nužnog dela

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavšnine kojim ostavilac nije mogao raspolagati (nužni deo). Nužni naslednici su ostaviočevi potomci (deca), bračni drug, roditelji, braća i sestre. Nužni deo potomaka (dece) i ostaviočevog bračnog druga (supružnika) je polovina, a nužni deo ostalnih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Nužni deo se može povrediti testamentom i ugovorom o poklonu.

U slučaju povrede nužnog dela nužni naslednik je ovlašćen da podigne posebnu tužbu u parničnom postupku kojom traži smanjenje (redukciju) zaveštajnih raspolaganja, odnosno povraćaj poklona, radi namirenja njegovog nužnog dela.

Vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo se dobija tako što se najpre popisuje i procenjuje celokupna imovina koju ostavilac ima u trenutku smrti, zajedno sa njegovim zaveštajnim raspolaganjem, svim njegovim potraživanjima, pa se tome dodaju vrednosti svih poklona koje je ostavilac učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koju je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunavaju u nasledni deo, a dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.

U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze stvari I prava koje je zakonski naslednik stekao Ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe, ni manji uobičajeni pokloni.

Rokovi. Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

• Docniji testament

Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati zaveštanje. Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena. Zaveštaočevo r         aspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava.

• Osporavanje punovažnosti testamenta

Testament se može osporavati/tražiti njegov poništaj tužbom u parničnom postupku. Prema čl. 155. Zakona o nasleđivanju, zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Prema čl. 164. istog zakona, zaveštanje je rušljivo, ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom.

Rokovi za poništaj testamenta. Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Čest slučaj u sudskim postupcima je da se traži poništaj svojeručnog testamenta zbog tvrdnje da je zaveštalac u momentu sačinjavanja testamenta bio nesposoban za rasuđivanje. U parničnom postupku ta činjenica se utvrđuje dokaznim sredstvom veštačenjem, a često se veštačenje poverava Sudsko medicinskom odboru Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Praksa: Testamenta pred svedocima. „Pismeno zaveštanje pred svedocima je ništavo ako oba svedoka nisu istovremeno sa zaveštaocem potpisali zaveštanje.“ (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 4605/21 od 17. 2. 2022)