Rešenje o nasleđivanju je deklaratornog karaktera i smatra se da su naslednici postali vlasnici momentom smrti ostavioca (delacije),

Momentom smrti ostavioca, u smislu odredbe člana 212. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike, pa rešenje doneto u postupku raspravljanja zaostavštine ima deklaratorni, a ne konstitutivan karakter. Pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava naslednike da u parničnom postupku utvrđuju obim i sastav zaostavštine, ali ni učesnike ostavinskog postupka na ostvarivanje nekog svog svojinskog prava na nekoj stvari koja je predmet zaostavštine. Pravilo da zaostavština po sili zakona prelazi na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti važi ne samo za zakonske, već i za zaveštajne (testamentalne) naslednike, pri čemu je zaveštanje (testamenat) jači pravi osnov pozivanja na nasleđe i isključuje primenu zakona kao osnova pozivanja na nasleđe.

Zbog napred navedenog zakonski naslednik kao suvlasnik na nepokretnosti ostavioca ima pravo da raspolaže svojim suvlasničkim udelom bez saglasnosti preostalih suvlasnika/zakonskih naslednika i to pravo stiče momentom delacije/smrti ostavioca. Ovim se ne dira u pravo preče kupovine sanaslednika.

U praksi raspolaganje imovinom koja je predmet nasleđivanja nije moguće do pranosnažnosti rešenja o nasleđivanju.

• Utvrđivanje naslednika

U postupku raspravljanja zaostavštine sud utvrđuje ko su naslednici umrlog. Ostavinski sud o podacima za naslednike dolazi na osnovu dokaza iz predloga za pokretanje ostavinskog postupka, smrtovnice u kojoj su navode podaci o supružniku ostavioca, podaci o bračnoj i vanbračnoj deci, srodnika koji mogu biti pozvani na nasleđe, lica koja su pozvana na nasleđe na osnovu testamenta. Podaci o naslednicima iz smrtovnice se pribavljaju od srodnika umrlog, od lica sa kojima je živeo, drugih lica koja mogu pružiti podatke.

Sudska praksa: „Razvedeni bračni drug ostavioca čija se zaostavština raspravlja, ne može biti naslednik ostavioca ni u prvom ni u drugom naslednom redu.“ (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 15009/10 od 31. 3. 2011).

• Prekid ostavinskog postupka i upućivanje na parnicu,

Sud, odnosno javni izvršitelj prekidaju ostavinski postupak i upućuju naslednike i druge stranke da pokrenu parnicu ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu, ako je među njima sporno pravo na nasleđe, a naročito punovažnost testamenta ili sadržina testamenta, odnos naslednika i ostavioca, izdvajanje zaostavštine u korist supružnika, uračunavanje u nasledni deo, osnovanost isključenja nužnih naslednika, osnovanost razloga za nedostojnost za nasleđivanje, ako postoji spor o pravu na legat.

• Prava poverilaca u ostavinskom postupku

Poverilac prijavljuje svoje potraživanje u ostavinskom postupku dostavljajući dokaz o postojanju potraživanja (ugovor, drugu ispravu o dugu). Poverilac ima pravo da traži odvajanje iz zaostavštine u roku od 3 meseca od dana otvaranja nasleđa (od dana smrti ostavioca). Ako je u toku ostavinskog postupka postavljen zahtev izvršnog poverioca da se zaostavština odvoji od imovine naslednika, nužno je da se prvo odluči o tom zahtevu, a potom da se raspravi zaostavština pokojnog. Poverioci u cilju ostvarenja svog prava imaju pravo da u slučaju da se ne pokrene ostavinski postupak po službenoj dužnosti ili na predlog naslednika da sami pokrenu ostavinski postupak, mogu da traže popis imovine, mogu da traže postavljanje staraoca zaostavštine, a  pripadaju im i druga prava stranke u vanparničnom postupku.