Nasledno pravo je regulisano Zakonom o nasleđivanju i reguliše prelazak zaostavštine sa ostavioca na naslednike na osnovu zakona ili testamenta. Posebna pravna pravila u oblasti naslednog prava u većini slučajeva zahtevaju specijalizovano znanje i iskustvo prilikom pružanja pravne pomoći, a sve u cilju blagovremenog i potpunog ostvarivanja prava zagarantovana zakonom.

U okviru naslednog prava kancelarija zastupa klijente u ostavinskom postupku, sastavlja tetamente, sastavlja ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovore o doživotnom izdržavanju.

POSTUPAK

• Pokretanje ostavinskog postupka. Postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo. Sud pokreće postupak po službenoj dužnosti na osnovu dostavljenog izvoda iz matične knjige umrlih od strane matičara.

Ukoliko se ostavinski postupak ne pokrene po službenoj dužnosti onda ga mogu pokrenuti zakonski i testamentalni naslednici, poverioci ostavioca i druga lica koja imaju pravni interes da se raspravi zaostavština, podnošenjem Predloga za pokretanje ostavinskog postupka nadležnom sudu. 

• Nadležnost za pokretanje ostavinskog postupka

Ostavinski sud. Za raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak) je mesno nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište. Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.

Nadležnost za sprovođenje ostavinskog postupka

Sud može sam sprovesti ostavinski postupak, a može poveriti sprovođenje ostavinskog postupka javnom beležniku.

Nadležnost za sastavljane smrtovnice i popis i procene imovine preminulog.

Smrtovnica (sud, javni beležnik). Sud može sam sastaviti smrtovnicu ili to može da poveriti javnom beležniku nadležnom za teritoriju tog suda.

Popis i procena imovine (javni beležnik).Popis i procenu imovine umrlog vrši sud ili javni beležnik na osnovu odluke suda.